5. OKTOBAR 2000.
|
|
[Pogledaj
fotografije...->] |
Patnje izbeglica, bol žrtava ratova, poniženje intelektualaca, naglo siromaštvo stanovništva, godine socijalnih nepravdi... sve se to nagomilalo na jednom mestu tog dana.
Strah se polako topio i osećala se odlučnost u vazduhu. Cela Srbija bila je u Beogradu, Ljudi su se razumeli pogledima.
ON je već izgubio.
ON je već otišao u prošlost.
On samo još to nije shvatao...
Revolucija 5. oktobra dogodila se posle legitimno održanih vanrednih izbora. Prvi put posle 8 godina Milošević je lično bio kandidat za predsednika. Verovao je u svoju neprikosnovenost, ali i u heterogenost i nejedinstvo demokratskih snaga u Srbiji. Verovao je i u svoj monopol nad medijima.
Nakon žestokog udara na preostale slobodne medije u Srbiji, ostalo je još samo nekoliko lokalnih radio stanica koje nisu bile pod režimskom kontrolom, a njihov program bio je često ometan.
Narodni pokret OTPOR! takode je bio smetnja Miloševićevim planovima. Zato je najveći broj hapšenja aktivista, upada u prostorije, zaplenjivanja materijala, prebijanja, pa čak i mučenja, zabeležen tokom kampanje za izbore 2000. godine.
Početkom leta situacija se činila u potpunosti naklonjena Miloševiću. Realno, medutim, podrška Miloševiću nije bila velika. Državna televizija je odavno izgubila profesionalizam i autoritet, jer je već godinama predstavljala lični servis Miloševića i njegove supruge. Akcije OTPOR!a i drugih nevladinih organizacija pomgle su građanima da se naviknu na alternativne načine informisanja: leci, plakati, skupovi, internet... Lokalne nezavisne radio stanice i pored ometanja, dostizale su enormnu slušanost, a mitinzi demokratske opozicije Srbije (DOS) bili su izuzetno posećeni.
24. Septembra Milošević je već u prvom izbornom krugu izgubio izbore sa 37.15% glasova a Vojislav Koštunica - kandidat DOS-a pobedio je sa 50.24% glasova. Već tokom prve postizborne noći, Miloševićeva partija zajedno sa JUL-om (partija njegove supruge) pokušala je da prikrije prave rezultate izbora. Sve ostale političke stranke, međutim, priznale su pobedu Koštunice i DOS-a.
Lažiranje izbornih rezultata bio je potez koji su demokratske snage očekivale, poučene iskustvom iz 1996. godine. Desetak dana, u znak protesta, trajali su generalni štrajkovi po Srbiji, tokom kojih je DOS planirao masovne demonstracije u Beogradu, zakazane za 5.oktobar. Pozvani su građani iz cele zemlje. Demonstranti iz drugih delova Srbije koji su dolazili u Beograd savlađivali su, na putevima, policiju koja je postavljala barikade.
Tog dana bilo je kako se procenjuje oko milion ljudi na ulicama Beograda. Neki su došli sa decom, ne očekujuci opasnost. Sukobi policije i naroda trajali su satima ispred saveznog parlamenta, uz stalno bacanje suzavca. Masa od milion ljudi se gurala gušeći se i bežeci od suzavca i ponovo skupljala ispred parlamenta. U toj masi bilo je ljudi svih generacija i profila.
Bager (kasnije simbol revolucije) koji je krenuo na zgradu Nacionalne televizije (RTS) bio je izložen kiši metaka. Policija je pucala iz kordona i sa krovova okolnih zgrada. i pored nekoliko ranjenih, demonstranti su uz pomoć bagera uspeli da zauzmu zgradu nacionalne televizije. Osvojen je i Savezni Parlament, gde je izbio požar, koji su potom gasili sami demonstranti. Nesrećnim slučajem, jedna devojka je poginula tokom demonstracija.
Do danas nije potvrđeno da li su tačni navodi generala Pavkovića, da je u tom trenutku Milošević zahtevao da se na demonstrante pošalje vojska i da se iz helikoptera raketiraju izvesni objekti u gradu. To se u svakom slučaju nije dogodilo. Smatra se da su jednu od ključnih uloga u razrešenju situacije, imale Specijalne jedinice Vojske Jugoslavije, koje su se zvanično stavile na stranu naroda I novoizabrane demokratske vlasti.
